И шта сад?
Био си карпа од човека! Мој идол, моја подршка, моје све.
Био си део мог одрастања, увек ту да ме насмејеш и одбраниш од њих. Сећам се, било је то давно, ја мала седела ти у крило а ти мене учио на вредности живота. Само због тебе сам постала човек, само да би се ти поносио са мном. Куповао си ми слаткише кришом да мама то не види, то су били најлепши слаткиши јер су били од тебе.
Зато се најгоре ствари дешавају најбољима?! Никад ни си био болестан, зашто си приуштио себи тај "луксуз" ? Зар ниси мислио да ћеш ми требати, да ће ме болети ако те не буде било? Што се ниси пробудио док сам клечала крај твог кревета и молила те да ме погледаш? Ако си већ одлучио да ме напустиш, што ти је требало толико времена? Да лежиш онако неподвижан и беспомоћан, а никад то ниси био! Имао си јако и велико срце за цео свет брее... А сад тебе нема! Остаје само твоја слика у мени, остао је део тебе у мени. Поносна да кажем да сам ја твоја копија, само твоја!
Твоја мајка те није желела кад си се родио, епа у инат њој си живео и био људина.